Festival Ambassador

2018 Festival Ambassador – Sreten Bozic aka B.Wongar

English

The Serbian Film Festival is delighted to announce that, the 2018 Festival Ambassador is internationally acclaimed author, Sreten Bozic aka B.Wongar.

Born in 1932, Sreten grew up in the village of Gornja Trešnjevica, near Aranđelovac, Serbia. In the mid-1950s, he commenced writing poetry and was published in Mlada kultura and Novi vesnik. Following was a journalism career cut short. In 1958 Sreten ‘escaped’ by train to Italy, settling temporarily in a Red Cross refugee camp in Paris. During this time Sreten met both Jean-Paul Sartre and Simone de Beauvoir, who later (1977) published a selection of his short stories from The Track to Bralgu in Les Temps Modernes.

On arriving in Australia in 1960, Sreten and his brothers, Miloslav and Milenko, travelled and worked at Coober Pedy (SA) mining sites as well as labouring in Arnhem Land (NT). It was here that Sreten adopted the name B.Wongar (in Yolngu Matha language). Whilst in northern and central parts of Australia during the 1960s-70s, he compiled the Totem and Ore collection – now part of the B.Wongar Collection at Museums Victoria – consisting of several thousand black-and-white photographs portraying the impact of uranium mining and the British nuclear testing on tribal Aborigines. When Streten settled in Victoria in the 1970s at his Gippsland ‘bush’ property, Dingoes Den (1999 autobiography of same name) this photographic collection was a visual reference for his The Nuclear Trilogy: Walg 1983, Karan 1985 and Gabo Djara 1987; Raki 1994 and Didjeridu Charmer 2015, subsequently written from his Melbourne home, extended the trilogy to a quintet. The writings of B.Wongar have been primarily concerned with the fate of Aborigines, interwoven with environmental issues including the plight of the native dingo.

“As creative authors generally write in their mother tongue, I had to overcome this problem in Australia because of the different language group. Nine years after arriving, I mastered the language, winning the State of Victoria Short Story Award in 1969 for The Hole.” B.Wongar, 2018

Alongside numerous short stories, poems and articles, Sreten has written twenty-seven books; around half have been published and many have been translated into Serbian, major European languages and some Asian languages. Several of Wongar’s books have been illustrated collaboratively with Aboriginal artist Yumanya Burawana.

Numerous awards have been received by the author including the American Library Association Award in 1982; The PEN International Award (USA) in 1996 for The Nuclear Trilogy, as well as the Australia Council Grants, Awards and Fellowships — Literature Board Fellowship in 1985, 1986, 1989 and 1991. In 1997 Sreten was awarded the Australia Council Award Lifetime Achievement in Literature Emeritus Award. In 2009, he received an Honorary Doctorate from the University of Kragujevac, Serbia. He is a lifetime member of the Australian Atomic Ex-Servicemen’s Association.

Sreten continues to work tirelessly on his various writing projects whilst taking care of his dingo.

Српски

Амбасадор Фестивала 2018. године – Сретен Божић звани Б.Вонгар

Фестивал српског филма са задовољством објављује да ће амбасадор фестивала за 2018. годину  бити светски признат аутор, Сретен Божић познат као Б.Вонгар.

Рођен 1932. године, Сретен је одрастао у селу Горња Трешњевица, близу Аранђеловца, Србија. Средином 1950-их година, започео је писање поезије и био објављиван у „Млада култура“ и „Нови весник“. Следила је прекинута новинарска каријера. Године 1958. Сретен је ”побегао” возом у Италију привремено се сместивши у кампу за избеглице Црвеног крста у Паризу. Током овог времена, Сретен је упознао и Жан-Пол Сартра и Симон де Бовоар, која је касније (1977. године) објавила одабир његових кратких прича из „Пут за Бралгу“ у „Модерним временима“.

По доласку у Аустралију, 1960. године, Сретен и његова браћа Мирослав и Миленко, путовали су и радили у Кубер Пиди рударским местима као и у Арнемовој земљи. Овде је Сретен усвојио име Б.Вонгар (на Јолнга Мата језику). Док је био у северним и централним деловима Аустралије, током 1960-их и 1970-их, он је саставио колекцију „Тотем и руда“ сада део Вонгарове колекције у музеју Викторија- која садржи неколико хиљада црно-белих фотографија које приказују утицај копања уранијума и британског нуклеарног тестирања на племенске абориџине. Када се Сретен населио у Викторији 1970-их на његовом гипслендском жбунастом поседу, „Дингово легло“ (истоимена биографија из 1999. године) фотографска колекција била je визуелна референца за његову „Нуклеарну триологију“ : „Валг“ (1983), „Каран“ (1985) и „Габо Ђара“ (1987); „Раки“ (1994) и „Диђериду шармер“ (2015), накнадно писана из његовог дома у Мелбурну, продужио је триологију до квинтета. Писања Б.Вонгара најпре се тичу судбине абориџина, преплетених са проблемима животне средине укључујући неприлике домаћих динга.

“Како креативни аутори генерално пишу на матерњем језику, морао сам да превазиђем овај проблем у Аустралији због различите језичке групе. Девет година након доласка, савладао сам језик, освојивши награду за кратку причу државе Викторије 1969.године за „Д Хол“ “ Б.Вонгар, 2018. године.

Поред бројних кратких прича, песама и чланака, Сретен је написао двадесет седам књига; око половине је објављено и многе су преведене на српски, главне европске језике и неке азијске језике. Неколико Вонгарових књига су илустроване у сарадњи са Абориџинском уметницом Јумањом Бараваном.

Аутор је примио бројне награде укључујући награду Америчке библиотекарске асоцијације 1982. године; награду међународног ПЕН центра (САД) 1996. године за „Нуклеарну триологију“, као и Аустралијску награду за књижевност за 1985., 1986., 1989., и 1991. годину. Године 1997. Сретен је награђен почасном наградом за изванредан допринос аустралијској књижевности. Године 2009. добио је почасан докторат од Универзитета у Крагујевцу, Србија. Он је доживотни члан аустралијског удружења бивших војника.

Сретен наставља да ради неуморно на својим различитим писаним пројектима док се брине о свом дингу.